Istog popodneva kada je nastala kutija za bojice nastala je i ova jednostavna teglica za kafu (zamalo da kažem nes jer smo svi pogrešno naučili da tako kažemo tj. za instant kafu :)
Sad u njoj držim kafu na poslu i svaki put kad pravim kaficu uživam u pogledu na "more" i zamišljam da sam tamo. Mora čovek sam sebi da ulepša trenutke malim stvarima svakodnevnim (dok ne dođu i ne prođu one velike ili još bolje i kad su tu one velike ili čak i kad ih nema).
Godnama se bavim decoupage tehnikom (prvo sam počela sa time pa zatim krakel, stari šik ili shabby chic...) ali je u nekom trenutku došlo do zasićenja usled manjka vremena, druge trudnoće, poplave decoupage tj. salvetne tehnike na tržištu u najjednostavnijem vidu (bela boja i salvete) kod "kineza" (radila sam upočetku za svoju dušu a potom za druge, za poklone i za prodaju i to često kombinovanjem raznih tehnika i boja) . Ali sam i dalje žudela za bojama, papirom, novim kreacijama.
U medjuvrmenu sam postala manji perfekcionista i manje stroga prema sebi i shvatila da svako radi za sebe, na "svoj" način, da su ukusi različiti, da svaka "roba" ima svog kupca...
Jednog popodneva sam poželela da napokon sredim kutiju od bebinog čaja za sinovljeve bojice i to je ovako u našoj igri - pošto sam u to uključila i sina ispalo ovako: kutija je oživela u morskom ruhu (more, morske životinje obožavamo oboje).
Kutija pre i posle:
Torta je bila mamina rodjendanska želja. Neki je zovu torta kraljica a neki bela torta. Kora se pravi od belanaca i šećera (i malo limuna) a ima 2 fila 1 standardni žuti (žumanca u mleku sa šećerom skuvana i umućena sa puterom), a drugi sa čokoladom (kao prvi samo još dodata čokolada). I naravno odozgo šlag. Šta reći osim da je mama bila zadovoljna. :)
-1.JPG)
